Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

186Марина Жинић ИлићЗВЕЗДЕ ПОД ЈЕЗИКОММајциПере мајка рубље цеђом и росуљому сипљиво јутро, испред кућног прагаколико пута уз брдо, са пеном и мукомводу захвата из оближњег бунара.Три цела сата с коритом и мукомобрамица тешка улегла у рамеоко ногу куче и шарено мачемушкатле се плету у старим шерпама.Смежуране руке, зној са чела падаа она певуши: Господе, помилуј.На шпорету лонац, вода капље, прштидан се троши, нестаје као сапун.Лево, десно раме, већ је пола десетпотом забеласа на жици под сунцемумори се подне и под липу свратимајка и буђење петлова опрашта.А кад вече падне и корак је лакшизамирише кућа свежином и жаромгледа мати рубље и мисли у себиникад не одустај, увек иди даље.Звезде под јастуком заноће, не свелемајчине руке ките се Поцерјемсубота, субота, никад, никад крајана длану лепиње, кајмак с труном соли.Прекидају звуци немоћи и хтењацрно испод нокта с потоком жуборикао да се изнова рађа живот голипере мајка рубље, од седам до подне.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 187ОБЕЋАЊЕМати, кад би ме поново родила, да ли би кроз санпровлачила исте речи: отаџбина, мир, слобода...,а на јави мазала маст на кришку хлеба, да отпремишчеда за пут.Да ли би мрак опет био мрак и чело за љубљење звездеа руке спремне за миле и драге, к`о срце за цео свет.И кад склопиш очи причаћу о том пријатељима сунца,о неубијеном трену, који ће с претка потомку. Причаћупутницима и ветру, кишама Балкана, како је кад се идеправом стазом живота.Мати, млеко је твоје јаче од свега што надолази. Не убиј,не кради, не сведочи лажно...Учила си...само уз Заповестистиже се на врх, загледом у себе. И сад у зени ока твојептице зајутре и заноће у бурном сату. Твоје ме тепалицеопасују и бране од злог, а чувари анђели крштену држеза свог...Мати, ја у војску не идем, али сам војник душе и разабирамсветло од таме. И браним што се одбранити може, овимпером неба и бојама златним. На раскршћу заједно са тобом,колевком и гробом.Мати, и казујем кад ћуте и ћутим кад казују. И кад се ништане дешава певам, да растерам магле хоризонта. Тако је реченои тако нека буде. Неко ће спомињати и мене и вас, господо.Због млека заветног, због суза одбеглог, због осећања врлог.Јер, отаџбина се брани вековима и свим силама у себи. Јер,отаџбина се воли опасачем и крилима авиона. Јер, отаџбинаје љубав, без које ни свет не постоји.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 187ОБЕЋАЊЕМати, кад би ме поново родила, да ли би кроз санпровлачила исте речи: отаџбина, мир, слобода...,а на јави мазала маст на кришку хлеба, да отпремишчеда за пут.Да ли би мрак опет био мрак и чело за љубљење звездеа руке спремне за миле и драге, к`о срце за цео свет.И кад склопиш очи причаћу о том пријатељима сунца,о неубијеном трену, који ће с претка потомку. Причаћупутницима и ветру, кишама Балкана, како је кад се идеправом стазом живота.Мати, млеко је твоје јаче од свега што надолази. Не убиј,не кради, не сведочи лажно...Учила си...само уз Заповестистиже се на врх, загледом у себе. И сад у зени ока твојептице зајутре и заноће у бурном сату. Твоје ме тепалицеопасују и бране од злог, а чувари анђели крштену држеза свог...Мати, ја у војску не идем, али сам војник душе и разабирамсветло од таме. И браним што се одбранити може, овимпером неба и бојама златним. На раскршћу заједно са тобом,колевком и гробом.Мати, и казујем кад ћуте и ћутим кад казују. И кад се ништане дешава певам, да растерам магле хоризонта. Тако је реченои тако нека буде. Неко ће спомињати и мене и вас, господо.Због млека заветног, због суза одбеглог, због осећања врлог.Јер, отаџбина се брани вековима и свим силама у себи. Јер,отаџбина се воли опасачем и крилима авиона. Јер, отаџбинаје љубав, без које ни свет не постоји.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!