Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

170Марина Жинић ИлићС МАРИЈОМ КРОЗ ВАЉЕВОЦвети. Зелено лишће над Колубаром брсти облаке. ПодигнутаСтеванова рука окренута злаћаном крстуХрама. Ја ћу увек бити она, која погледом не убија.Рече ми Марија с гранчицом врбе у руци, лепотионогорској предана.Музеј челом испред нас. Љубине слике кроте ерос.Ту одакле све почиње. У Ризници велика тајна, а около градскедиње: Медведник, Маљен, Сувобор, Повлен, Јабланик...Стаменогока Мишић, у заокрету срцаДесанкин споменик.Глишићев, Нушићев, Ненадовићев сат, тек златни Карађорђа.Велики дани на платну Љубостињомплове, тренутак векове зоба. Човек га може изнетисамо, сопственом чашом добра. Музиком крви што јеветар у кори храстовој проба.Свеће у Васкресењу се топе. Свака икона из сенкежива, оставља поруку звонку: због сунца живети треба. Кроз смртсе, оком љиљана пропети, понад живота. Исписати из греха,опасати гробом српску колевку.Помање о тескоби, повише о љубави, човештву и смеху.Љуљашком ока извидати ране и пало уз светиње.Из своје сузе израсти због Лелића,Ћелија, Пустиње...У Јовању похвала небу, загрљајем што се Бранковини спрема. Иреч крете, освиту блиска тема. Разговорљив корак песничких нада,под калиопом рањеног месеца.Одглуми и ову бол, где птице и деца својом дивотомигру лептира у Тешњару ничу. Подне исписује причу,јутро ће с нама осванути ведрије. С опростом можемо даље, сшаком покајања умиљеније. Спаситељ дижештит, предаје пехаре откровења. Мајци Божијој у скуте кренусмоиза гротескних слика и мњења.