Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

168Марина Жинић ИлићДЕТИЊСТВОКренеш низ падину, а живо блато зазивакажеш: корен је дубок, а жетве...,године памте закопани мрак, вечност је преваренакишомлудило се шири к`о осип.Чему потрошени корациналик бескрајном чекањуветров усукани поглед, пругаста хаљина,поља од свиле, таласи моћиизмеђу присутности и одсутности.Око мојих руку плету се сећањаистина се шета самоћом,с пола мог и пола твог боласве смо већ предали небу, растемо босоногиватре нас стижу, пузе у крвиу дубокој самоћи вриште.