Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
166Марина Жинић ИлићРЕЧ О ПОЦЕРИНИИзјутра тако у Поцерју мом, налокан облакна дединој капи. На њему прашњак и обојци,опуташ и војнички каиш из оног, немилог ратакад Степа и војвода Мишић...У устима му опушак завијаче, натегу усни примиче,гргоће, пуни сатлик смешком: децо и лекарпреписује вино, ујутро и навече, по једна чаша.Мама на перилу, баба кецељу упасује и марамупритеже, прелази пешом преко времешне браде.Оче наш пре и после јела, тамјан пуцкета на рубушпорета.Улази рутав Мики са смешком, на уснама мутрагови млека.У руци огризак јабуке, на раменимашколски торбак. Словом креће тоцило живота.Седа за сто, пожурује, ређа: багремов мед,слатко од купине, џем од шипурака, хлеб из фуруне,ока кајмака... Прегршт топлих чварака, комад сира,сланине и граха...Росуља сипи, радила спремна, приглавак у углучунак и потка. Рже копитар везан за јасле,свако по свом, поредак зна се. Деда о уларима, већиза ујам.С вечери тако у Поцерју мом, комишање, поселараскаљан пут. Сепет, кошара, сенара, јаја... гладнауста прежеднеле стоке. Пас на синџиру, бака пут сиришта.Дека затвара шукастог овна, још једна облица,окомак, шаша..., да се оџак пуши и не затре ватра.Јагње и тиће дишу испод крова, гасну звезде...под иконом посустаје лампа.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 167А Добрава к`о цвет замодрела, покрај ње ливада,луцерка и шума. Дечак с рупчићем марамицеу руци, осмехом тера ноћне лагуне. Ватра јошжмирка, очи неба пуне, у соби мирис босиљка ишуме.Изјутра нова вртешка круга: хоћу, нећу, морам...Бог на уснама, принеси, донеси, додај, помозидолиј, намири - веле чивијаши...Фрула каткадуморе прекрати.Да се побратимо – путниче, наврати.
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
- Page 133 and 134: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 135 and 136: НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 141 and 142: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 143 and 144: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 145 and 146: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 147 and 148: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 149 and 150: ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИ
- Page 151 and 152: Грудо моја, дарујем
- Page 153 and 154: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 155 and 156: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 157 and 158: ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧ
- Page 159 and 160: НА ДАН СВЕТОГА САВЕ
- Page 161 and 162: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 163 and 164: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 165 and 166: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 171 and 172: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 173 and 174: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213 and 214: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 215 and 216: МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗ
- Page 217 and 218: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
166Марина Жинић ИлићРЕЧ О ПОЦЕРИНИИзјутра тако у Поцерју мом, налокан облакна дединој капи. На њему прашњак и обојци,опуташ и војнички каиш из оног, немилог ратакад Степа и војвода Мишић...У устима му опушак завијаче, натегу усни примиче,гргоће, пуни сатлик смешком: децо и лекарпреписује вино, ујутро и навече, по једна чаша.Мама на перилу, баба кецељу упасује и марамупритеже, прелази пешом преко времешне браде.Оче наш пре и после јела, тамјан пуцкета на рубушпорета.Улази рутав Мики са смешком, на уснама мутрагови млека.У руци огризак јабуке, на раменимашколски торбак. Словом креће тоцило живота.Седа за сто, пожурује, ређа: багремов мед,слатко од купине, џем од шипурака, хлеб из фуруне,ока кајмака... Прегршт топлих чварака, комад сира,сланине и граха...Росуља сипи, радила спремна, приглавак у углучунак и потка. Рже копитар везан за јасле,свако по свом, поредак зна се. Деда о уларима, већиза ујам.С вечери тако у Поцерју мом, комишање, поселараскаљан пут. Сепет, кошара, сенара, јаја... гладнауста прежеднеле стоке. Пас на синџиру, бака пут сиришта.Дека затвара шукастог овна, још једна облица,окомак, шаша..., да се оџак пуши и не затре ватра.Јагње и тиће дишу испод крова, гасну звезде...под иконом посустаје лампа.