Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

САН О ПОВРАТКУПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 165То није обична земља, већ засејање. Ту није цветалакоровина, ни жбун. Ту су мој отац и мајка у хладућиндијали иза велике мобе и жетве, а баба и дедапровиривали из сваког влата жита. С присећањем наСолунце.Бријао је ветар с легендарног Цера, а Добрава слаласвежину с јутарњим празвоном Криваје, наслоњена насветитеље, мученике и претке. И сад беремо купине исеоцем идемо пешке. Као ђаци, од куће до школе.Предак Данило, први стиже у вајат села, из крша и тврдоћеХерцеговачке. Уткан у сва брања и сабрања, у наше косе, колена,образе и руке. Ово и оно, а беше. Умивали се изистог лавора и расли, пили бунарску из исте чесме. И јелипите, проју и дулеке.Сви за једног, један за све, брисали руке ланеним ткањем, спавалина истом кревету од кованог гвожђа. Гасили жеђ изисте лозе, нагињали бокале и натеге. И примали намерникекао најдраже своје. На ракију, погачу, комишање, гребен...Мерили истим кантаром исток и запад, горе и доле. У наћве сејалихлебове. Из ћупова и амбара плодове јели, славилиисту славу и у муци спомињали апостоле. На истој земљи,од истог камена, крај истог потока. Под липом, у Ерића мали.Ми, сељани, Ере.Јутро. К`о око дубоко, к`о каца широко, до неба високо.Узвисиле мисли, а село расељено зове. Не да мрење, не да боре.Босиљкача душу млади. И салата, лук се сади. И кајсијес прага мире. Скупљам књиге и шешире.Сањам сан о повратку.