Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

164Марина Жинић ИлићНЕ ЗАБОРАВИЗнаш ли да живот изнутра и споља, кроз јесен корачаизмеђу два звона. Хлеб у наћвама расте као ти,о твом завичају можда прича она и свако сутра постојизбог нас.Знаш ли да васиона у срдашце стане, осликана твојим кандиломрадости. Све мало је велико и далеко близу,сви смо блиски са: волим, опрости, и сви гостина планети Земљи.Знаш ли да нас време претаче к`о вино. У косу уплетебајке и ситнице. Да дете у нама никад не одрасте и сузенаше вапе за победом, једном игром са плишаним медом.Знаш ли да смех тера страхове из кости, ниси сам унемилости. Неко те чека и погледом прати, пије, сањаи не даје стати и љубав се деси из Милости.Знаш ли да мисао коју шаљеш другом, тамо - амо у српској Атини,кроз дела те убија и јача. Све је пролазно ако светлост није, каоскупине уличних свирача.Знаш ли да се мир осваја добротом, мирисом детињства, давањемдо боли. Да је све у звуку, облику и боји,учимо од мрава да смо скупа, своји. Ноћ ушушка ветром, запевамозори.Знаш ли да свако путује са надом, стазама безброја напуту до циља. Трен нас лепотом својом благосиља,почетак и крај стрепе на истини. Све је другачије негошто се чини.Живот се пише очима Љубави.