Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

148Марина Жинић ИлићСРБИЈА, ТО БОСИЉЕ СВЕТОТвој глас у срцу дубоко одзвањаВида сећања отрова и крвиИсијава светлост, неспокоје мрвиБол разгони и стрепњу испијаНа ливади царској, душом да оживи.Вечно се обнављаш, увек жаром новимСвитком наде, развејаних костиУ шаци ти златни изданци исконаТражиш врле ( људе ) за бескрај животаНељуди те крате: још јаче, изнова.На раскршћу, под обручем цвилишЈекнеш муком да се јутро родиЗирнеш срећом под облак што мириХор анђела с молитвама земнимДа благодат неба, пије народ сербски.Река те снева, разгласа додиромБљеском срме, источног јелекаСви те љубе, речима воздижуКад се чедо са фреском сусрећеИскричав осет низ образе сјури.На јуче и данас, озвездано сутраСнагом Јеванђеља, житијем и хтењемУсправно идеш, до краја и циљаУвек десницом и незаборавомКрстом, вером, вином и знамењем.Стигох те колевко, искром Божје тајнеПесмом камена из глуве тишинеТи огњилом: добро дошла кћериЈа осванком: Сунца са висинеС трошног длана, полетеше птице.