Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

146Марина Жинић ИлићИМЕНОМ ПРИПАДНОСТИУ памћењу си пролећа, именом припадности.У свакој пори длана, живом ватром предака.Одевена у чекање, достојанством словацвећем у грлу јабука и вина.Ослушкујем твоје кораке и кад време убрзава.Моје си друго ја, на путу до Милости.Оба ока између апсолута и релативног.Моја слабост и гордост у тренуцима усхићења.Пре и после чекања, гнездо,одакле полећу птице.Зов звука који се усели рођењем у вене.Пробили су границе добра и мене због њихпожурујеш.Зној пада с чела, сви заћутеу непобедив дан са небом говориш.Скупљаш главе да ти боју вратеона грла силе и почетка.Гроб и колевка у твојој утробимостове љубави дижеш из табана.Да свет ухваћен за сунце, јахаче костију преживи.Да изнова крене руци равнотежеодакле Арханђел муњама силази.Да заставе диже повише очијудок се рајско у хладу одмара.Ено маховине у вину и крвиниз уморе спушта ловце на истину.