Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

144Марина Жинић ИлићЗЕМЉА КОЈА СЕ ПАМТИСрбијиТи су одувек давала ливадеса звуцима танкогласне фрулепашњаке, стада, поља и виноградети си опраштала, веровалау скуте своје примала, за слободу гинулати си анђеоским крилима махалаи бдила и бдила.Ти си љубила оком са иконети си зауставила смрт очима херојарукама од непрегледати си немире пластилаи косила и жњелаи селила ластавичија гнездаизмеђу два струка босиока.Ти си везла и плелаи ткала срцем исконана тебе су наслањали уморети си у сомот и свилу увијалаветрове кротилау колиби кондир месечине захваталамлеч биља пила,чеда медом храниладаровала сина за војника.Ти опет стрепишопет прашташ над колевком душесеме пролећа ничешнаучила си да трајеши када падају малине горенаучила си да растеш с купинама душена замасима ветрењаче.