Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 141Коме још у своме слепом ходу, за лет надживеликад вода мрзне у очима и вино лије из венакад со сахне на прогону звери и дављеникана каменовању праха, трагом ластиних репова.На ломачи језика.III.Коме да кажем да уместо одјека сланих очијучистим наше реке од отроваживе од мртвих, у врују битакаи у своме мраку молим за спас потомства.Ако још није касно код Господа.Ком грлу, ком уху и оку да повериму земљи Србији, древну Византију рушеозвереним погледима и срцем без Савиног пиргаљубави насушне буде ме ћутањеми светлуцањем лика.Из невидљивих поља и мртвих главас благословoм устајем, иза речи и споменикаурастам у небо, земна без памћења.Чисто срце приносим, два језера росе из очијуи посве сама, остављена од свих и немамолећи се да не продају изворе блага и водестолујем уз Анђела.Ако још није касно код Господа.