Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 139МОЈ БЕЛИ АНЂЕО КУЋУ ПРЕЛЕЋЕМој Бели Анђео Кућу прелеће, крила мумуком натопљенапа вуку доле ка земљи, пијаној од суза.Из дана у дан, од Соколице до Газиместанаод Грачанице до Сушице, од Призренадо Љевишке, не зна куда би пре.Зову га старци, посрнули, деца,птице, кућерци, живеж и ждрали, чекају војнициу чудном строју...Велика Хоча, манастир СветихАрхангела, Зочиште, Ораховац...Он из светлости, лицем пред Смрточи му пију незнанци, спремају колац...Купа се у зноју да сачува роднуде му брод, да крене на другу обалу...Он се насмеши и прошапће: сто му куладо Девичанисмо дотле дошли, да се продајемо.Знамо ми ко колико вреди и настави свој кругима дуг, векове испред и векове изакад стигне до Високих Дечана, већ се огласилаПећка.Мој Бели Анђео Кућу прелећесваки му брат који га срећесвака му сестра што му ране вида, са лицемокренутим сунцу.Молим се и ја, да ме не изда паметда се окренем од себе.Не знам тад, куда би с почетком без крајаали знам - куда би ме одвела - Издаја.