Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

136Марина Жинић ИлићОСВРТПостали смо туђи, сами себи страни.Одвојили се од Творца и од првог Слова.Зашто се чудимо шта нам се дешава.Тамо иза: и Она и Ова.Нико ником више не верује,свако сваком понешто подмеће,још кидамо латичице среће.Увек на удару, на ветрометини,у таборимаизмеђу истока и запада.У понеком још вера, љубав и нада.Многе као болест захватила зависти неслога.Увукао се неки чудни немир,опхрвају муке и тескоба.И докле тако. Да станемо или кренемодаље... Или да се без борбе предамо...Имамо ли права на издају?!Да кажемо: ево нас на крајупа ти с намауместо ка рају - у провалију.Кажем ноћи, а кажем и дануви сте моји дланови за молбу.За молитву пред раскошним небом.Да се Оцу здушно окренемо,свему што нас за истину веже.За корене, што из ока беже.Вратимо се пољима и стаду,звуку фруле, природи и води.Тамо где се некрштен крштава.Где грехови падају к`о трава.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 137Вратимо се благу, што из фреске сија.Некој топлој руци и срцу доброте.Док нас земља држи крајичкомлепоте.У песнику нова реч се рађа,опасује стазе и богазе.Да се грешни на време спасемо!Да нам срне трче по зорама!Да се деца са сунцем рађају!Једни друге, Богом да волимо.Да видамо неке старе ране.И да тако пркосимо смрти,развејани звездом и животом.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 137Вратимо се благу, што из фреске сија.Некој топлој руци и срцу доброте.Док нас земља држи крајичкомлепоте.У песнику нова реч се рађа,опасује стазе и богазе.Да се грешни на време спасемо!Да нам срне трче по зорама!Да се деца са сунцем рађају!Једни друге, Богом да волимо.Да видамо неке старе ране.И да тако пркосимо смрти,развејани звездом и животом.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!