Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

136Марина Жинић ИлићОСВРТПостали смо туђи, сами себи страни.Одвојили се од Творца и од првог Слова.Зашто се чудимо шта нам се дешава.Тамо иза: и Она и Ова.Нико ником више не верује,свако сваком понешто подмеће,још кидамо латичице среће.Увек на удару, на ветрометини,у таборимаизмеђу истока и запада.У понеком још вера, љубав и нада.Многе као болест захватила зависти неслога.Увукао се неки чудни немир,опхрвају муке и тескоба.И докле тако. Да станемо или кренемодаље... Или да се без борбе предамо...Имамо ли права на издају?!Да кажемо: ево нас на крајупа ти с намауместо ка рају - у провалију.Кажем ноћи, а кажем и дануви сте моји дланови за молбу.За молитву пред раскошним небом.Да се Оцу здушно окренемо,свему што нас за истину веже.За корене, што из ока беже.Вратимо се пољима и стаду,звуку фруле, природи и води.Тамо где се некрштен крштава.Где грехови падају к`о трава.