Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКАМесто брушеног погледаопет рат у мени, Србијо.Не желим да те изгубими Бог ће одогзо, по други путвек без нас, био би мртав.Кад год зажмурим, чекамне би ли те поново среланаталоженог праха у очарањукрунисањем двојнице, раја.Бежећи од несанице, страхова.Колевка има намеру да путујепесник словом кроти птицуоко ће језеру примаћи свет.Камен да изгубим нећуприкованих руку за бразду.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 135Ти си мамац за васкршњу речдодир Византијски плавог.Поп, учитељ и лекар уче меда кренем смоквом у листдо будне куће анђела.Спремила сам ципеле за путпретресла руком сламарицуставила у џеп хлеб и коцку шећера.Време је, жиг... смутно доба...Да га обележим крстом са чела.