Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

132Марина Жинић ИлићУМИВАЊЕ ЛОГОСАКад преживиш самоћу, јачи си од каменани ране више не пеку, ни трава руку не кидачело се не љуска, очи одводе у мирдуша се кораком претачеуздрхтала планета у трен постаје вечност.С оне стране зида лете усправне главетвоја и моја рука силазе с оловног лукаоткључавају наду, мудрац умива крв логосаводи најжешћу битку за исцељење.Ујед и моја жеља додирују се и садна трпези птицау истој равни с белином пресовано биље и сатказаљка исисава ноћу кругу ватре води се љубав, као у добаЛазе и Ленке.Бело избељено, црно још црњепо вери се раздвојише они што прескачу мракподметнуше месо и кости за век,сажимају небо и земљу у сводод смрти пуца глава месеца, падају капидо уста жедних допиру сенке, којима те будим.