Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

128Марина Жинић ИлићСАН О ХИЛАНДАРУУ Хиландару законачих, с немерљивиму простору и чуду расплинутог века.Огреја ме крв, уљуљка вода,уље из кандила, разгори плам срца.Са рамена десног, у плавет, Анђео полети.Како ли је тек свецима, рањеним мајкама...,док ничија деца походе тишину.Селе се невина, од немила до недрага.Да бар свикне око, кад не може душа.Косовска слутња, к`о ветар пустошисвојим шкрипама прецртава кости.Бич силе не стаје, подозривом хрлимењају се људи, одлазе куд камораб србски никуда, на кућном је прагу.Дочекује госте с пером и добротом.Три живота у један, да се с муком сажме,да се човек сретне с пепелом белинеи сто би му лета, за то било мало.Вир суза мојих и мог Текеришаули се у бунар српског Светитељаод светлила јаког, авет се уплаши.Мило сам газила, земљу Хиландараиверје ме зближи с Душановим царством.Стварност сан покида, у Белу недељу.