Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

124Марина Жинић ИлићИзроди се сенком.У познању свомеДодиром болаУ Мајчине рукеПотече словом Јеванђеља.И не заспа кад пупи данИ отиче ноћКад прелива страх.Камен греха се обрушаваНа врхове живота.Пробуди у себи свицаИз незаспалог животаБлаготочне мислиПосла у ноћ.И раздани на путу за ДамаскДа Творца познамо.Поново се роди, и глеСенка тескобеНеодањено у словуЗаватрено у окуУсеком у сан.Умива трајањемДа се Љубав слави.То византијско плавоУ његовом ликуРомонито и благоВаскрсло из исконске лепотеДаром изниклоПроникло у семеЗачето животом.Мери густину Светлости.