Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

118Марина Жинић ИлићМАТИ АНГЕЛИНАТиха, смерна водиља, одсевом вечерња и бдења.Исплаканим јутром зађе у слутње, чекања, успења...Мир проспе по зори, врати сећању врелину.Крушедолском руком вида, ватром подупире силину.Несанице пахну саме, пред крстом из свете руке.Капљу радоснице, источник испија све наше туге.Траг се на уснама злати, у том шапату правечном.Деспотица Ангелина, у звуку, хришћанском, непоречном.С призмом сунца у недру, књигама, списима, везом...С моштима слепог Господара, пореди лепоту с језом.Трагом божанског дара, по Срему молитвом шара.Децу пред олтар стави, душа уздисајем снатри.Броји откуцаје огња, враћа води и ватри.Уморни, немоћни, болни, презрени, убоги, сиромаси.Ка ризи похрле с молбом: подвигом и трудом спаси!Све ће од праха, праху...милосрђа капљу жива.Богом подиже пале, радост из себе излива.За истинољубљем пође, с онима без смрти, греха иврага. Који пођоше давно и још се успиње снага...Одана ближњем, пожртвована, светодари по дануи тмини. Благодаримо за љубав - Мајци Ангелини.Последњој деспотици Српској, достојној Господње Силе.Свија своје и туђе, недраге, драге и миле. Пије мед и жуч,добија битке разне. Душу лепотом пуни, а дани се празне. Купинањеног ока чудесној стази се пути.Хрли у једноставност...шапат се далеки слути. Речпријатељства, мајчинска, утешна, сестринска, ина...Зрна бројанице ниже, пева је садржина. Бол пред истином клекне,стижу и небеске плате. Мати Ангелина, у трену помисли на те.Духом Светим крепи, зове непрекид и снуј.Погледом неугаслим буди, оживи вид и чуј....У хору с анђелима,усињен и небески бруј: Господе, помилуј!