Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

108Марина Жинић ИлићПСАЛМ БОГОМАЈЦИЗалуду скупљам мирисе по којима памтим вековеземно је поље големо, камен је заспао с месецом.Кораци не могу с анђелом. Сама сам често са собомп`јане сам часе будила, Псалм Теби не нађох.Одавно пластим непреглед, а све мислим доћи ћеизворник светла зацело, Твоје реликвије видети.Небна ће зора устати, вино ће с небеса пролити.И опет биће кајањем и опет надом, опростом...,то мало у мени велико, очима неба злаћано.Залуду бојим ливаде, утишам разговор с травамамисли се нетрагом распашу, нигдином боли нестану.Олистам крхким одјеком, разгори жаром огњило.Убије прерод самоће, када се с Тобом не срећем.Осмех се усрци освитом, за године што су вределе.Похитам морем бескраја, бесмртност саму да сретнем.Немушто јутро, крштено, светлуца дану колевке,под језик зађе тескоба, никуда даље од Тебе.Све су се боје смешале, у мени лепоту проричуједва се видом довидим, дочимам речи несвеле.Клекнем пред Тобом, Пречиста, ветар ми трешњеобере. Где год да кренем оклевам, повратак слутимГосподњи, Псалм Теби не нађох.Талас у срцу разбијам, да се на звезди сретнемо.Заклоним се сламком истине, усним на игли тишине.Ветар ми укроти молитве, мрешкам мехуре водама.Певају зовине свирале, да крену звона велика, да себеу Тебе узидам.