Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

104Марина Жинић ИлићМИРЦвет је алергичан на зиму и рушевине( поготову оне изнутра ).А градили смо и падали, тражили лукуздравог разума и нехотице - место за живот.Прошлост је оскрнављена лошим навикамадрхти под тамним мрљама дворова, владаракумова, друмова...Лудило се шири - као воњ.Свет се свео на кукавичлуки све се свело на позивнице,кренеш ли на концерт, у дворану, на парти,за кафански сто ( ин је обрнуто од ни ).Ово не би прећутала ни моја баба, Петра:„ Чега се паметан стиди - тиме се луд поноси...“Мени је пак дража тишина, кажем ближњимавидела сам себе ( пре и после доласка )преварену, омађијану, обавијену шаренимлажама, затрпану туђим бригама, јеретичкимкњигама.На себе се мање освртала...У часу скинух сав терет са плећапредадох у Божје руке и себе ( и свет науке )и Адамово ребро и Евину јабукуи дечију луку. С Христом ( руку под руку )зидам мир, на коме ми завиде.И сада, и у варљивости,напуштао ме никада није: мој Анђео,Чувар.

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Драги мојчујем о теби и ово и оно...ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 105Имаш ти снаге да све пребродиш!Јачај на искушењима,крепи се афоризмима и воштаним словом.Свему је и свима потребно време.Деца су увек на првом местудок се не изведу на пут.Пази да те посао не прогутавелика је то аждаја, а посао није живот.Мудрост решава дилемеи долази с годинама.А ја... прогледала, умивенакрећем у нови почетакуметност ме држи( а не љубав земна ).Бог у срцуиз ноћи у дан.Велики пријатељи се никад не растају.Отишли су од нас, само оникоји нису били.Вребају ситни и мали.Знаш ти мене, идем ка Суштини.Знам је тебе, тражићеш ми руку.Ако те не стретнем, негде тамото је затошто смо овде слагали мозаик вечности

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Драги мојчујем о теби и ово и оно...ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 105Имаш ти снаге да све пребродиш!Јачај на искушењима,крепи се афоризмима и воштаним словом.Свему је и свима потребно време.Деца су увек на првом местудок се не изведу на пут.Пази да те посао не прогутавелика је то аждаја, а посао није живот.Мудрост решава дилемеи долази с годинама.А ја... прогледала, умивенакрећем у нови почетакуметност ме држи( а не љубав земна ).Бог у срцуиз ноћи у дан.Велики пријатељи се никад не растају.Отишли су од нас, само оникоји нису били.Вребају ситни и мали.Знаш ти мене, идем ка Суштини.Знам је тебе, тражићеш ми руку.Ако те не стретнем, негде тамото је затошто смо овде слагали мозаик вечности

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!