Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

98Марина Жинић ИлићТРАГАЊЕI.Спотичеш се о ликове у себипсовкама око себе шириш простор и времеудишеш ваздух укрштених вековатражиш изгубљено, налазиш споредно.Изговараш речи које те боду изнутрајагодицама прстију подупиреш сунчеву пређусве чиниш не би ли се извукао из шаблонаједеш за доручак, што је остало од вечере.Нога све дубље тоне од селективне правдеи глава се окреће попут ветрењачезавидиш птици намрешканог ока.Успораваш ритам, враћаш се у пужеву кућумењао би своју половину круга за нечијукад би знао да и тамо није прошао степски вукубијен погрешним главама.Одлажеш важне тренутке, због других,маховином прекривен кидаш сновезалуд окрећеш погрешне бројевеи она, коју цео живот чекаш, окреће ти леђа.На крају делиш самоћу с небитнимуздајући се у сан и тишинупред налетом немира, ништиш лажне траговеузимаш празан лист папирада кренеш с краја ка почетку.