Godišnji izveštaj za 2006. godinu - Beogradska berza

MINA ON BRANKO
МИНА О БРАНКУ
За па же на су се ћа ња Ми не Ка ра џић на Бранка
Ра ди че ви ћа, оми ље ног пе сни ка тра гич не
с уд би не:
„…Сје ћам ли се Бран ка? А за бо ра вља ли се лако
ко ји ли јеп спо мен? Сје ћам га се че сто, кад
с ту гом, кад с ве се љем. Ре кла бих да га и сад
г л е д а м оч и м а …” Ове успо ме не об ја вље не су прво
у ча со пи су Ја вор (Но ви Сад, 1877.), а за тим
пре штам па не у илу стро ва ном ка лен да ру Орао
за 1878. и беч ком ча со пи су Срп ска зо ра о б јавље
ном исте го ди не. Текст је пра тио цр теж лика
Бран ка Ра ди че ви ћа, за јед нич ки рад Ми не
Ка ра џић и Сте ве То до ро ви ћа.
У кул тур ном на сле ђу срп ског на ро да по сто ји
збир ка пе са ма Бран ка Ра ди че ви ћа из 1847. годи
не с пе сни ко вом сво је руч ном по све том Мини
Ка ра џић. Ова дра го це на књи га чу ва се у Музе
ју Ву ка и До си те ја у Београду.
У са ра јев ском ча со пи су Бо сан ска ви ла, у бр. 9
за 1894. го ди ну, об ја вље но је: „Ми на Ву ко ма нови
ћ к а рођ. Ка ра џић. У Бе чу је 31. ма ја умр ла
кћи слав ног срп ског књи жев ни ка Ву ка Стефа
но ви ћа Ка ра џи ћа Ми на Ву ко ма но вић у 63.
го ди ни жи во та свог. По кој ни ца је би ла ва ља на
Срп ки ња, а ба ви ла се књи жев но шћу, пре во дећи
срп ске на род не пје сме и при по вјет ке на њемач
ки је зик. Мно го је по ма га ла свом по кој ном
оцу у књи жев ном ра ду, осо би то на Ри јеч ни ку и
ту ма че ћи му срп ске ри је чи на ње мач ки. Та кође
је по ма га ла и ње мач ким књи жев ни ци ма и
оба вје шта ва ла их о срп ским ства ри ма. Много
се до пи си ва ла са чу ве ном ње мач ком књи жевни
цом Тал фи јом и са мно гим дру гим”.
По смрт ни оста ци по ро ди це Ву ко ма но вић,
Алек се, Ми не и њи хо вог си на Јан ка, по чи ва ју
у гроб ни ци по ро дич не цр кве Ву ко ма но ви ћа у
се лу Са вин цу код Гор њег Ми ла нов ца.
Mina Karadžić’ memories of Branko Radičević,
popular poet with a tragic fate, are worthy of
notice:
“ ... Do I remember Branko? Is it easy to forget a
fond remembrance? I often think of him, sometimes
with sorrow, sometimes with mirth. I’d say I am
looking at him right now ...” These recollections
were published for the first time in the magazine
Maple (Novi Sad, 1877), and then republished in
the illustrated calendar Eagle for 1878 and the
Viennese magazine Serbian Dawn, which came
out the same year. The text was accompanied by
a drawing of Branko Radičević, which was done
in cooperation between Mina Karadžić and Steva
Todorović.
In the cultural heritage of Serbian people there
is a collection of poems by Branko Radičević
from 1847, with a dedication to Mina Karadžić
in poet’s own handwriting. This valuable book is
housed today in the Vuk and Dositej’s Museum in
Belgrade.
A magazine from Sarajevo Bosanska vila, in n.
9 for the year of 1894, published the following
text: “Mina Vukomanović, née Karadžić. On May
31, in Vienna died the daughter of the famous
Serbian writer Vuk Stefanović Karadžić, Mina
Vukomanović, aged 63. The deceased woman
was a worthy Serbian lady, who occupied herself
with literature, translating Serbian folk songs
and narratives in the German language. She
greatly helped her late father with his literary
work, especially with his Dictionary, translating
the Serbian words in German. She also helped
German writers and informed them on Serbian
matters. She kept up regular correspondence with
the eminent German woman writer Talphia as
well as with many others”.
The remains of the Vukomanović family, Aleksa,
Mina and their son Janko, rest in the tomb of
the Vukomanović family church in the village of
Savinac, near Gornji Milanovac.
Портрет брата Димитрија