Katalog - Универзитет у Београду

Главни празник код Кинеза је Нова година
која нема одређен датум по европском
календару, пошто се месеци кинеског
календара рачунају по месечевим менама.
Зато кинеска Нова година варира у
интервалу од две-три недеље, од краја
јануара до друге декаде фебруара. То је
универзални празник који се празновао у
кругу породице гозбом која је трајала целе
ноћи, а у зору је требало отићи у шетњу у
''срећном правцу''. Наредних дана било би
добро поклонити се боговима богатства,
исписивати хијероглифе са ''добрим значењем'', не користити предмете
који секу и убадају и слично. Завршна фаза овог празника је ''празник
прве ноћи'' јуансиао који пада средином првог месеца а у народу се зове
и празник лампиона. Главни пролећни празник је ћингминг ''празник
чисте светлости'' и једини је који има стални датум по европском
календару – 5. април, а главни летњи празник зове се дуанву ''празник
две петице'' и темељи се на обредима везаним за летњи солистициј
(заштите од урока, трке змајевих чамаца). Јесење-зимски празници
најчешће су посвећени душама покојника и обележавају се у вечерњим и
ноћним часовима. Клањање породичним прецима обавезно је допуњено
поштовањем душа неупокојених или душа сирочића.
Биљни, животињски и митолошки свет
Кинески научници су кроз векове скупили изузетно широка знања из
области ботанике, нарочито фармакопеје, којима нема равних у старом и
средњем веку. Најобимнији рад у области фармакопеје из пера ученог Ли
Сиџена (XVI век) садржи податке о 1100 биљака. Од племенитих врста
дрвећа Кинези на прво место стављају бор – симбол правог и чврстог
духа. Међу вртларима је био популаран и бамбус, а разликовало се 300
врста. За дрво среће сматрала се шљива или бресква, а нар је одувек био
симбол бројног потомства. На југу се садила манголија – заштитница и
симбол женске лепоте и мандарина. Најразвијенија грана вртларства је
било узгајање декоративног цвећа. Титулу цара међу цвећем добио је
божур, јер се сматрало да изражава чисти јанг, док је принцип јина
изражавала хризантема, најлепши јесењи цвет и симбол мира и
дуговечности. Од воденог цвећа првенство је имао лотос – главни цвет у
будизму.
43