Katalog - Универзитет у Београду

Обреди, обичаји, празници
Најважнији обреди
везани су за свадбе,
рођења и сахране.
Пошто је било
непристојно да се
просидба прихвати
или одбије из првог
пута, просци су више
пута одлазили у обе
куће. Ако би просидба
успела, породице
младе и младожење
издавале би једна
другој гаранције које су се писале на листићима срећне – црвене боје
украшеним сликом змаја и феникса. Ту се наводила и висина откупа за
невесту, тзв. чајни новац. Предбрачни уговор се веома ретко раскидао –
чак и ако би вереник умро, невеста је могла прећи у његову кућу у статусу
удовице. Уочи свадбе у обе куће организовале су се богате гозбе. На дан
свадбе невеста је носила ритуалну капу и црвени вео са сликом змаја
против урока. Обред клањања Небу и Земљи и младожењиним прецима
сматрао се званичним чином склапања брака. Свадбено весеље је трајало
укупно три дана.
У старој Кини главни задатак жене било је рађање, пре свега мушког
потомка. Одатле су проистекли многи обреди сујеверја везани за
плодност, као што је крађа ципелица у храму. После порођаја, мајка и
дете су били месец дана у изолацији. Трећи дан после рођења, вршио се
обред купања детета водом којој је додаван ђумбир као гаранција
здравља, а око зглавка бебе везивао се црвен конац.
Погребни ритуали намењени су чувању везе са покојником, али тако да
се не дозволи мешање света живих и мртвих. Чланови породице су у руке
покојника стваљали власи своје косе, а истовремено су му ноге везивали
црвеном траком да не би могао да устане. Купање су обављали
професионалци, а одећа за упокојење морала је да буде сасвим нова.
Стављала су се два покрова – бели и црвени, а кандило се палило да
покојнику осветли пут. У сандук од боровине или кипариса поред тела се
стављало мноштво талисмана, а закивао га је најугледнији рођак.
Сахрана је била питање породичне части а истовремено и јавни догађај.
Трајање жалости зависило је од степена сродства, а максимално 25
месеци. Тада се носила потпуно бела одећа, а син у жалости за оцем или
мајком смео је да спава само на асури.
42