Katalog - Универзитет у Београду

тематских делова у којима се објашњава значење древних термина.
Појава штампаних књига у доба владавине династије Сунг (X-XIII век)
допринела је даљој стандардизацији писма. У XX веку наметнуло се
питање реформе писмености па је начињен покушај да се некако
ограничи број знакова неопходних за општу употребу. Утврђен је број од
4300 за школске текстове, дечију и популарну литературу. Данас се
сматра да је за читање књижевних дела довољно знати 7-9 хиљада
знакова (од укупно 50 000).
Књижевност
Представе о природи и намени књижевности у Кини тесно су повезане са
општим принципима на којима почива култура, а такође и са
специфичностима писма. Према кинеском схватању књижевник својим
стваралаштвом открива исконски поредак бића. Класична размишљања
о овоме налазимо у предговору најстаријег кинеског канона Књиге
песама где пише да је поезија израз моралног и духовног стремљења. У
конфуцијанској традицији утврђено је схватање моралног значаја
књижевности. У зачецима кинеске књижевне теорије кључни појам је
постао ћи који на прави начин прави синтезу космолошке и моралне
димензије књижевног дела.
Књига песама
Најстарији споменик кинеске поезије је Књига
песама – антологија обредних и фолклорних
песама која је настала између V и VIII века п.н.е.
Коначна редакција се приписује Конфуцију и
садржи 300 дела. Други важан извор је
Антологија елегија (Чу ци) из III века п.н.е. у
којој је најзаступљенији Чу Јуан чије главно
дело Туга изганика је афирмисало кинеску
поезију. За владавине династије позног Хана
настаје петостопни стих са цезуром после другог
слога који је одредио класичну форму лирске
поезије, а њен први споменик је анонимни зборник Деветнаест старих
песама. Највише достигнуће старокинеске лирике налазимо у делима
Цао Џиа, Жуан Ђиа и Ђи Канга. Касније је дошло до појаве
романтичарских и реалистичких школа кинеске
поезије.
Песник Ли Баи
Златни век класичне лирике била је епоха Танг
оличена у делима славних песника као што су:
Ванг Веи, Ли Баи, Ду Фу, Бо Ђиуи и други. Нови
жанрови у кинеској лирици појављују се од X века,
а такође и слободнији стих. У епохи Јуан
најплоднији песнички облик је ћиу који се пева уз
30