Katalog - Универзитет у Београду

подземно царство Жутог извора, док се лака и бесмртна душа узноси на
небо.
У средњевековној Кини настала је концепција три душе, према којој
једна борави у табли са човековим именом на породичном олтару, друга
лебди у гробу, а трећа доспева у пакао или рај. У даоистичкој традицији
се веровало да човек има 7 или 12 душа. У средњем веку Кинези су, под
утицајем будизма, прихватили идеју чистилишта, у коме душа издржава
казну за грехе почињене за живота, а такође и идеју пакла који се састоји
од 10 кругова. Приказ паклених мука постаје у касном средњем веку
једна од најпопуларнијих тема народне иконографије.
Лао-ци, Буда и Конфуције, оснивачи ''три религије''
Кинески пантеон имао је у почетку зооморфну, а од епоха Танг и Сунг
антропоморфну сложену структуру и импресивну величину. У сачуваном
зборнику из епохе Минг (Потпун зборник вести о боговима три
религије) наведено је 129 званично признатих божанстава, док су
истраживачи кинеског фолклора избројали 500-600 божанстава, при
чему је свако божанство имало по неколико ликова. Пантеон је био
хијерархијски уређен, применом бирократског принципа као
универзалоног начела организовања друштвеног живота, па онда и
натприродног света. Водећи положај у небеској хијерархији заузимали су
богови који су вршили општи надзор над моралним поретком. Од XI века
поглавар свекинеског пантеона постао је Јасписни император
(Јухуанга). Универзални значај имала су такође тројица оснивача ''три
религије'' (сан ђиао) – Конфуције, Лао-ци и Буда. Посебну категорију
чинила су божанства природе, а трећу и најмногобројнију категорију
богови – заштитници (државе, мртвих, среће, места, домаћинства,
породице, морепловства, богатства...). Божанствима су били
супротстављени зли дуси (гуи) који су били неуништиви и означавали су
нечисту силу. У народној свести у зле духе су се убрајали духови луталице
и душе оних који су умрли у туђини или насилном смрћу. Али, изнад
народних божанстава стајао је систем императорских култова, при чему
су објект култова били небо, земља, сунце и месец, са тачно прописаном
величином, обликом и местом храма у престоници.
26