Katalog - Универзитет у Београду

продрли Монголи на челу са Џингис-каном, да би до краја века Кина
постала део огромне монголске империје. Антимонголски устанци
избили су крајем XV века када се Кина ослобађа и на власт долази
династија Минг која доноси економски успон, а коју у XVII и XVIII веку
наслеђује династија Ћинг за време које је царство досегло врхунац моћи
поставши најснажнија држава источне Азије.
Чиен Лунг, четврти император династије Ћинг
Деветнаести век обележен је агресијом западних капиталистичких
држава, пре свих Енглеске и Француске. Први опијумски рат завршио се
1842. Нанђинским споразумом којим је 5 кинеских лука отворено за
страну трговину, што се проширило Пекиншким споразумима 1860.
Кинеско-јапански рат 1894. је додатно ослабио Кину, па су
империјалистичке државе поделиле Кину на утицајне сфере и започеле
немилосрдну експлоатацију, што је резултирало тзв. Боксерским
устанком против поробљивача који није успео, већ је 1901. потписан
протокол који је потврдио полуколонијални положај Кине. Почетком XX
века појавиле су се револуцинарне организације које су желеле да
прогласе републику. Октобра 1911. подигнут је устанак у Вухану и
проглашено стварање Хубејске револуционарне владе, а Сун Јатсен
изабран за привременог председника Кинеске Републике.
Малолетни император Пу Ји (чија је судбина
овековечена у Бертолучијевом филму
''Последњи кинески цар'') одрекао се
престола наредне 1912. Демонстрације
пекиншких студената 1919. најавиле су нове
догађаје, а 1921. у Шангају одржан је први
конгрес Кинеске комунистичке партије.
Велики ударац је био губитак Манџурије
1931. након чега јача експанзија Јапана.
После капитулације Јапана 1945. Кина је
поново успоставила контролу над скоро
20