Katalog - Универзитет у Београду

док се на источној страни протежу планински венци који деле
унутрашњу територију Кине на неколико природних области. На
северозападу је планински венац Кунлун – у древној Кини прототип
Светске планине. Равнице у Кини заузимају само 12% територије, а
најважније су Севернокинеска равница и Лесна висораван. У унутрашњој
Кини чувене су Свете планине са пет врхова који симболизују четири
стране света и центар васељене (Сунгшан). Као и главни планински
венци, и реке се простиру са запада на исток. Главна водена артерија је
Хуанхо или Жута река која извире на Тибету, улива се у Жуто море, а на
чијем средњем и доњем току је и настала кинеска цивилизација. Најдужи
и привредно најзначајнији водени пут је река Јангце (5800 км) која
наводњава два милиона квадратних километара. На југу највећа река је
Сиђиан или Бисерна река. У рељефу Кине истиче се Турфанска депресија
која после Мртвог мора има највећу дубину на свету, затим велике
пустиње Гоби и Такла-Макан, слано језеро Лобнор које се помера по
безводној степи, као и око пет хиљада острва у територијалним водама
Кине.
Жута река
Свете планине
Клима је подједнако разнолика као и рељеф, а њен главни фактор су
монсунски ветрови који чине да су лета изузетно топла, а зиме оштре и
хладне. Јужна и југоисточна Кина су изложене тајфунима, а северни
делови сушама и поплавама које се нестабилно смењују и доносе
проблеме земљорадницима. Поплава Јангцеа 1931. захватила је
територију на којој је живело 25 милиона људи и усмртила 140 000.
Оскудност природних ресурса развила је посебан начин живота и
схватање дисциплине као начина опстанка. Камени угаљ је до скора био
главни извор енергије, па иако се 12% светских резерви нафте се налазе у
Кини, експлоатише се само око 3%. У свакодневном животу се широко
примењује бамбус кога има преко 300 врста. У Кини су концентрисани
огромни хидроресурси и изграђено неколико огромних хидроцентрала.
Такође постоје налазишта сребра, злата и гвоздене руде од које су Кинези
правили гвожђе још средином првог миленијума пре н.е. Од драгоценог
камења надалеко су познати кинески тиркиз и сафир, али најцењенији је
одувек био јаспис који се сматрао ''најдуховнијим'' каменом и симболом
државне власти.
16