Nicoline van Harskamp - DeLVe | Institute for Duration, Location and ...

GDJE SE SVE TEK TREBA DOGODITI / WHERE EVERYTHING IS YET TO HAPPEN
Danilo Kiš
Ulica divljih kestenova
Gospodine, da li biste znali da mi kažete gde se nalazi Ulica divljih kestenova? Ne sećate
se? A mora da je negde ovde, imena se više i ne sećam. Ali znam pouzdano da je negde
ovde. Šta kažete, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine,
da ona tu mora da postoji, nemoguće je da uspomene toliko varaju.
Da, još pre rata... Na uglu se nalazila škola, a pred školom arteški bunar. Ne mislite, valjda,
da sam sve to izmislio. U toj školi sam išao u prvi razred, a pre toga u zabavište. Učiteljica
se zvala gospođica Fani. Mogu vam, gospodine, pokazati jednu fotografiju gde smo svi
na okupu: gospođica Fani,naša učiteljica, da, taj što sedi pored nje, to sam ja, Andreas
Sam, moja sestra Ana, Fredi Fuks, vođa naše bande... Da, gospodine, odlično, sada sam se
setio. Ulica mora da se zvala Bemova ulica, jer ja sam bio borac u bandi čuvenih bemovaca,
čiji je vođa bio Fredi Fuks (zvani Aca Dugonja), Folksdojčer. Sjajno gospodine, da
nije bilo ovog našeg razgovora, ja se uopšte ne bih setio da se ta ulica zvala Bemova ulica,
po čuvenom poljskom generalu, četrdesetosmašu. Da li vam, možda, gospodine, to ime
govori nešto: Bem, Bemova ulica. O, da, izvinite, naravno vi se ne možete setiti, ukoliko
niste tu živeli pre rata, no bar biste mogli znati da li ima tu negde neka ulica s drvoredom
divljih kestenova? Ti su kestenovi cvetali s proleća, tako da je cela ulica mirisala pomalo
otužno i teško, osim posle kiše. Tada je, izmešan sa ozonom, miris divljeg kestenovog
cveta lebdeo svuda naokolo.
Oh, ja sam se zapričao, oprostite, moraću da pitam još nekog, mora da ima nekog ko će se
setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasađena drvoredom divljih kestenova.
Zar se ne sećate, gospodine? Ni vi? Eto, sve što još mogu da vam kažem, to je da je na
uglu bio jedan bunar, arteški, ispred škole. U blizini je bila kasarna, levo, iza ugla, na
drugom kraju ulice. Mi, deca, dotle smo smeli da odlazimo. Tu saobraćaj nije bio živ. A na
uglu, kod kasarne, počinjale su šine (mali žuti i plavi tramvaji). Da, gospodine, zaboravio
sam vam reći da je pored drvoreda kestenova, s desne strane, bilo uoči rata iskopano
sklonište, u cikcak. Tu je boravila naša banda. Da vam, možda, taj podatak neće pomoći da
se setite: bilo je iskopano veliko sklonište.
Naravno, svuda je bilo skloništa, ali dobro se sećam da divljih kestenova nije bilo osim u
našoj ulici. Naravno, sve su to detalji, no hoću samo da vam kažem da se sasvim pouzdano
sećam da je ta ulica bila zasanena divljim kestenom, a ovo, gospodine, ovo je bagrem,
a bunar nigde ne vidim, pa ipak mi se čini da je to nemoguće, možda ste vi pogrešili,
mora da se neka druga ulica zvala Bemova, ova mi se čini premala. Uostalom, hvala
vam, proveriću. Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova