Rudarski radovi br 4 2011 - Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor

Ispitivanje granulometrijskog sastava<br />
glina iz ležišta Dušanovac kod Negotina,<br />
vršeno je na dva načina: Ispitivanjem<br />
granulometrijskog sastava svake pojedinačne<br />
probe [6,7] iz svih bušotina i ispitivanjem<br />
granulometrijskog sastava kompozitnih uzoraka<br />
[6,7]. Kompozitni uzorci su formirani<br />
prema klasama kvaliteta, za svaku pojedinačnu<br />
bušotinu. Karakteristično je da krupne<br />
klase (-0,212+0,106 mm) učestvuju sa oko<br />
1%. Veći deo čini klasa -0,020+0,000 mm<br />
sa učešćem od 61-75%.<br />
Tehnološka ispitivanja glina [3] iz<br />
ležišta Dušanovac u cilju iznalaženja<br />
pravca kojim treba usmeriti dalja laboratorijska<br />
istraživanja i ispitivanja, izvršena je<br />
kraća serija eksperimenata izdvajanja fine<br />
frakcije metodom sedimentacije i<br />
dekantacije. Imajući u vidu zastupljenost<br />
minerala gline u veoma finim frakcijama,<br />
ispod 20 mikrona, u eksperimentima se<br />
težilo ka iznalaženju mogućnosti za povećanje<br />
udela (masenih učešća) istih, odnosno<br />
povećanja sadržaja Al2O3, a time i dobijanja<br />
visokog kvaliteta prirodne gline, koja<br />
kao takva može naći široku primenu u<br />
svim granama industrije.<br />
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA O<br />
PRIMENI GLINA U LEŽIŠTU<br />
DUŠANOVAC<br />
Gline se najviše koriste [3] u industriji<br />
vatrostalnog materijala, opekarskoj industriji,<br />
industriji porcelana i fine keramike,<br />
keramičkoj industriji, industriji papira, hemijskoj,<br />
farmaceutskoj industriji, za isplaku i<br />
pri sanaciji degradiranih površina (rekultivaciji<br />
zemljišta). Na osnovu industrijske primene<br />
glina, definisani su i zahtevi za kvalitetom,<br />
a odnose se na mineralni sastav, sadržaj<br />
Al2O3, TiO2, i SiO2, sadržaj nečistoća,<br />
pH vrednost, hemijsku stabilnost, bubrenje,<br />
vatrootpornost, krupnoću čestica, belinu.<br />
Ležište glina Dušanovac pripada<br />
sedimentnim ležištima [1,2], nastalim od<br />
materijala razlaganja i izluživanja stena,<br />
koji je kasnije mehanički prenet i<br />
pretaložen. U cilju obezbeđenja domaće<br />
sirovine [5] (što je sigurno najracionalniji<br />
pristup obezbeđenja potreba postojećih<br />
industrijskih kapaciteta), laboratorijski su<br />
ispitane gline ležišta Dušanovac. Ležište<br />
se nalazi u sedimentima donjeg pliocena<br />
(pont), ima oblik izduženog sočiva, sa<br />
pružanjem severozapad-jugoistok. Po<br />
pružanju, prati se više od 2,5 km, dok je<br />
prosečne širine oko 320 m. Istražnim radovima<br />
obuhvaćen je severni i zapadni<br />
deo ležišta, površine od oko 0,4 km 2 .<br />
Geološkim istraživanjem ležišta Dušanovac,<br />
gline su podeljene na četiri tipa:<br />
►braon glina (prosečne debljine osi<br />
oko 1,5 m);<br />
►žuta glina (prosečne debljine je oko<br />
13,0 m);<br />
► braon-siva glina (prosečna debljina<br />
oko 6,0 m). Predstavlja zonu mešanja<br />
žute i sive gline; i<br />
►siva glina. (prosečne debljine od oko<br />
35,5 m).<br />
Ukupne rezerve glina u ovom ležištu<br />
iznose 69.041.871 tona [3] (rezerve A+B<br />
kategorije).<br />
Primena žutih glina [3] pri rekultivaciji<br />
Flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj [8] (a i<br />
drugih jalovišta nastalih radom RTB-a)<br />
doprinela bi konačnom rešenju eliminiacije<br />
ekološke katastrofe ovog jalovišta.<br />
LITERATURA<br />
[1] Ilić M, 1999: Istraživanje ležišta<br />
nemetala – građevinskih materijala –<br />
Rudarsko-geološki fakultet, Beograd;<br />
[2] Janković S., Vakanjac B., 1969: Ležista<br />
nemetaličnih mineralnih sirovina,<br />
Beograd;<br />
[3] Lapadatović B. i dr., 2011: Elaborat o<br />
geološkim istraživanjima glina na<br />
području “Dušanovac” kod Negotina, u<br />
periodu 2008-2010. godine, IRM Bor;<br />
Broj 4,2011. 17<br />
RUDARSKI RADOVI