1 - Horntip

lernt habe, denn man kann ja nicht wissen, ob man es nicht selber
gelegentlich brauchen kann.
528. Posluśao covek zenu.
Okupiła źena neka svoga coveka, da ide kud god izjutra kao і
drugi ljudi, da bi ona mogła pospremati po kuci.
— ,Zaseo mi tu kao neka svekrva!' gungjala je źena, ,pa ne możeś
od njega da se makneś niti da svrsis kakav posao! A kad dogje
podne on zakera, śto postelje nisu nameśtene, Śto odaje nisu pometene
i opajane!'
— ,Pa kuda ću da idem?' upita muź.
— ,Jdi u kavanu, sastani se і razgovori se s ljudima!'
— ,Śta ću u kavani, kad niśta ne pijem?'
— ,Idi onda u crkvu!'
V
— ,Sta da radim u crkvi ?'
— ,Gledaj śta rade drugi ljudi pa radi to i ti!'
Vide covek, da mu nema opstanka u kuci pa se diźe, uze ćibuk
i ode pravo u crkvu. Bilo je baś na prvi dan duhova. Kad ugje u
crkvu crkvenjak mu reće, da sklopi gdegod ćibuk. Covek posluśa pa
ćuŚnu ćibuk u ćizmu pa se pomeśa megju ostale ljude.
Drźeći se évrsto źeninog saveta, gledao je, śta drugi ljudi ćine pa
je to isto i on ćinio. Kad su se drugi krstili, krstio se i on. Dogje
vreme, da se kleci, Videci da drugi klekośe, kleće i on, ali najedanput
oseti, gde mu se neśto zabode u straźnjicu. Beśe sasvim zaboravio,
da je zadeo ćibuk u ćizmu, nego miśljaśe, da je neko iza njega gurnuo
mu pałac u straźnjicu pa se seti źeninih reći te ćuśnu i on pałac u
straźnjicu onome, śto je klećao pred njim. Ovaj se zgranu, obrte se
pa mu ispali śamarćinu, da su mu sve svetlaci sevali pred oćima.
Mesto da se obavesti covek, pomisli da je obićaj, da se tako radi pa
se obrte te opali samar onome iza sebe. Nasta jedna guzva u crkvi.
Jedva covek iznese glavu.
Kad dogje kuci izbi żenu, śto mu je dala onakav savet і od tada
nije vise nigda izlazio iz kuce.
Aus Serbien. — Diese Geschichte ist unzweifelhaft eine Umerzählung
der bosnischen Fassung unter Zahl 527; denn so wie sie hier
erzählt wird, ist ihre Abwicklung undenkbar. Jeder erwachsene, zudem
verheiratete Serbe weiß, wie man sich in einer serbischen Kirche zu
betragen hat, weil er doch schon als Kind den Kirchengottesdienst
mitgemacht hat. Die Umarbeitung geschah offenbar von einem, der
eine Moschee nie gesehen und vom gesellschaftlichen Verhältnis zwi-