1 - Horntip

Des Popen Diener stand aber an der Türe und horchte, was der
Mann beichtete. Als er dies vernahm, rief er plötzlich von der Türe
aus: ,Siehst du, Väterchen Pope, wie man eine Zauk gemächlich
vögelt? Du aber hast mich gestern angeleitet, sie zu halten: ,halt siel
halt sie!' und dabei zerbiß sie mir ganz und gar die Hände!'
491. Pa śto mi ne kaza, po Bogu brate I
Jednom kalugjeru dogje jednoga dana neki veoma snużden covek,
da mu se ispovedi.
Dugo se covek premiSljao, da li će da każe, 5to je greśio і jedva
se naposletku odvazi i kaza, da je jebo maćku.
— ,Ih, nesretniće śta ućini, da od Boga nagjeś! Śto se tako ogreśi,
po Bogu brate! Odlazi ispred mojih oćiju i ne dolazi vise ovamo і
ne skvrni vise ovu svetu obitelj tvojim greśnim dahom!' —
Covek poće, da ga preklinje za oprośtaj od greha, ali se kalugjer
ne dade umoliti.
— ,Da dam prilog manastiru?' reće covek.
— ,Ne pomaźe!' odgovori kalugjer.
— ,Da postim?' reće covek.
— ,Ne vredi ti niśta!' odgovori kalugjer.
— ,Da se molim і dan i noć Bogu, ne bili mi oprostio?* reće covek.
— ,Ne pomaźe ti niśta! Nema oprośtaja!' reće kalugjer, ,Već idi,
beźi mi ispred oćiju!' —
Ode covek joś neveselijL Bio je kao ubijen. Tako je tumarao
nekoliko dana onuda oko manastira ne jedući ni pijući śto i ne progo
von v ni s kim ni reći. Kad jednog dana ugleda onog istog kalugjera,
gde maŚe na nj rukom, da mu dogje bliźe. Poradova se Covek misled,
da je kalugjer naśao u svetim knjigama, da se і onaj greh może
oprostiti pa potrća kao bez duśe kalugjeru.
Kalugjer ga sasvim tiho upita:
— ,Ama kako si ti to ućinio?* —
— ,Śta oće?' upita covek.
— ,Pa kad si onu maćku, znaś, jebo?' reće kalugjer joś tiśe.
— ,Ne pitaj me, duhovnice i ne spominji mi to vise. Mrsko mi
je kad na to pomislim!' reće covek.
— ,Ama kazi mi, kad te pitam, ćujeś li!' reće kalugjer navaljujucL
— ,Pa eto kako,' uzdahnu covek, ,zavukao sam joj glavu i prednje
nogę u saru od ćizme a za straźnje nogę sam je drżao, dok sam
svrsio posła!' —