1 - Horntip

vögelt, und was wollt Ihr mir alsdann anhaben?' — Und so hat sich
der Pope selber verraten,
486. Ako sam, svoju sam!
Bio pop jedan udov pa nije smeo da se usudi, da po selu traźi
one zgodę, bojeći se, da ne nagrabusi te je tako bio zagoreo, da mu
je, śto no vele, vec bio mrak pred oćima.
Jednog dana bio je na svom gumnu i gledao како momak sa
kobilom vrśe pa mu pade na pamet, da bi on mogao i sa kobilom
da izvrsi posła, tek koliko da skinę mrak sa ociju.
Poślje momka u slamu da spava pa sam poće terati kobilu po
gumnu. Kad mu se ućinilo, da je momak zaspao, zaustavi kobilu,
prigje joj polako od ostrag i izvrsi svoju nameru. A sługa je sve to
kroz slamu gledao.
Po tom pop opet probudi momka te ovaj poće opet da tera
kobilu. Najedanput se zaćuśe puśke vrlo izdaleka pa pośle sve blue.
— ,Ama, Sto li oni pucaju? 1
upita pop.
— ,Traże jednoga, śto je jebo kobilu! 1
odgovori sługa.
— ,A gde bi se ja sakrio?' upita pop.
— ,A śto da se krijeś?' reće sługa.
— ,Ama, ne volim da imam posła s orużanim ljudima!'
— ,Pa onda idi tamo u ono dźbunje.'
Ode pop i sakri se u dźbunje. U tome se primakośe i lovci —
jer to su oni pucali zeca. Zapitaśe slugu, vide li zeca, gde je proletio.
Sługa im znacima odgovori, da jeste i da je tu u dźbunju, pokazav
mesto, gde se pop beśe sakrio.
Lovci poćeśe s naperenim puśkama da se primiću dzbunju a pop
kad opazi puśćane cevi, poplaśi se i skoći pa reće:
— ,Ama, za Boga, ljudi manite me se! Ako sam jebo, svoju sam
kobilu jebavao, nisam vaSul'
Aus Serbien.
Habe ich, so habe ich die meine!
Es war ein Pope Witiber und der durfte sich nicht unterfangen,
im Dorfe nach jener bewußten Annehmlichkeit zu suchen, aus Furcht,
es könnte ihm übel bekommen, er war daher so sehr in Feuer geraten,
daß ihm wie man zu sagen pflegt, bereits Finsternis vor den Augen
schwebte.
Eines Tages weilte er auf seiner Fruchttenne und schaute zu, wie
der Bursch mit der Stute Frucht austritt und dabei kam es ihm in